„Па шта и ако је тим некима у сенци или иза паравана, заиста стало да сведу човечанство на златну милијарду? Ко ми може гарантовати да баш ја нећу бити део ње. Никад се не зна. Ово беше слоган за лото, ако се не варам. Златно правило модерног друштва је, да би био успешан, мораш се дружити с успешнима. За почетак, са бољима од себе. Ако је ово за мене почетак, онда је то уједно и мој крај, јер ако нас на земљи тренутно има скоро седам милијарди, онда ће се сваки седми спасити, а ја сам једва презадњи од можда нас десет. Скоро да сам успео поверовати у свој успех, али миран сам за сада, јер још увек се не знају прави критеријуми за пласман у златну милијарду. Многи ће рећи, није све у новцу, има нешто и у злату, али ако ће се у некој будућности водити ратови око воде и хране, онда ћу за почетак изабрати аутофагију, јер за православни пост очигледно још увек нисам спреман. Узлетели смо на небо са згрченим шакама на наслоњачима од седишта. Срећан сам, али и забринут. Игра престола престаје, јер почиње игра великих бројева…“
